„Eto me opet”, „Krv i pe­peo”, „Po­lju­bi ze­mlju”, „Dok je srp­stva”... Ovo su sa­mo ne­ki od na­slo­va sto­ti­nak iza­bra­nih pje­sa­ma ko­je su se na­šle me­đu ko­ri­ca­ma zbir­ke „Me­to­hij­ski bez­grob­ni­ci” auto­ra Ra­do­mi­ra Pu­ca Dra­gi­će­vi­ća, pje­sni­ka iz Peć­ke Ba­nje, ko­ji po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na ži­vi i stva­ra u Bu­dvi. Ri­ječ je o dru­goj Dra­gi­će­vi­će­voj knji­zi, ko­ja je, jed­na­ko kao i pr­va „Ko­sti gre­je ze­mlja Me­to­hi­je”, te­mat­ski po­sve­će­na auto­ro­vom za­vi­ča­ju – Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Sa pu­no emi­ci­ja, na ve­o­ma spe­ci­fi­čan i nje­mu svoj­stven na­čin Ra­do­mir sti­ho­vi­ma svje­do­či o svo­joj Ba­nji Ili­dži, Me­to­hi­ji, o pre­ci­ma... Ša­lje po­ru­ke oku­pi­ra­nom za­vi­ča­ju i uzur­pa­to­ri­ma pre­sto­la ca­ra Du­ša­na, mo­li se sve­vi­šnjem za spa­se­nje srp­stva i Ko­sme­ta, za­vje­tu­je po­tom­ke da se vra­te sve­toj ze­mlji i oslo­bo­de je, da pam­te i opra­šta­ju, a ni­ka­ko za­bo­ra­vlja­ju.
Knji­gu „Me­to­hij­ski bez­grob­ni­ci” iz­da­lo je Udru­že­nje knji­žev­ni­ka „Sje­ve­rac”, a pro­mo­vi­sa­na je upra­vo u sje­di­štu te knji­žev­ne or­ga­ni­za­ci­je u Pod­go­ri­ci. Go­vo­re­ći o Dra­gi­će­vi­će­vom naj­no­vi­jem ostva­re­nju, knji­žev­nik Pe­ri­vo­je Po­po­vić je is­ta­kao ka­ko je autor sa­dr­ža­jem za­ni­mlji­ve zbir­ke po­e­zi­je dao zna­ča­jan do­pri­nos isti­ni o ko­sov­sko-me­to­hij­skoj zbi­lji, te da je i te ka­ko i pod­strek mla­đim na­ra­šta­ji­ma „da na­sta­ve svi­je­tlu tra­di­ci­ju vje­či­te bor­be za oču­va­nje te odva­ja­ka­da srp­ske te­ri­to­ri­je, bez ko­je se srp­stvo ne mo­že za­mi­sli­ti”.
Ne­za­vi­sno od to­ga da li je estet­ski ura­đe­na na naj­bo­lji na­čin ili ne, knji­ga „Me­to­hij­ski bez­grob­ni­ci” si­gur­no će me­đu či­ta­o­ci­ma za­vri­je­di­ti po­seb­no mje­sto, jer na naj­jed­no­stav­ni­ji, a opet ve­o­ma or­gi­na­lan na­čin svje­do­či isti­nu i osli­ka­va od­nos pro­sječ­nog ko­smet­skog Sr­bi­na pre­ma Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i pre­ma drev­nim sve­ti­nja­ma, ko­je su naj­sta­me­ni­ji do­kaz srp­skog tra­ja­nja na tom sve­tom pro­sto­ru – ka­zao je Po­po­vić. Mi­lan Ra­jo­vić, pred­sjed­nik udru­že­nja „Sje­ve­rac”, re­kao je da je tom udru­že­nju čast što u svo­jim re­do­vi­ma ima da­ro­vi­tog stva­ra­o­ca kao što je Dra­gi­će­vić.
Ra­di se o pje­sni­ku neo­bič­nog stva­ra­lač­kog ner­va. U isto vri­je­me on je hro­ni­čar naj­stra­šni­jih do­ga­đa­ja ko­ji su obi­lje­ži­li kraj dva­de­se­tog vi­je­ka u ju­žnoj po­kra­ji­ni dr­ža­ve Sr­bi­je, ali iz­nad sve­ga če­stit i po­no­sit čo­vjek – na­veo je Ra­jo­vić. Re­cen­zent knji­ge Mi­la­din Tri­fo­vić, ko­ji je ujed­no vo­dio pro­gram pro­mo­ci­je, pri­mi­je­tio je ka­ko nje­gov me­to­hij­ski sa­pat­nik Dra­gi­će­vić „i u Bu­dvi, u no­voj sre­di­ni, zna­lač­ki bro­ji da­ne gor­dog če­la i pre­pu­nog sr­ca lju­ba­vi”.
Či­ta­lac od sa­mog po­čet­ka zbir­ke „Me­to­hij­ski bez­grob­ni­ci” bez­gra­nič­no vje­ru­je auto­ro­vim sti­ho­vi­ma, pre­ži­vlja­va sa njim sva­ku sta­zu kroz ko­ju pro­la­zi, si­gu­ran u auten­tič­nost sva­ke ri­je­či, u to­plo i ve­li­ko Ra­do­mi­ro­vo sr­ce i u ši­ri­nu nje­go­ve du­še – za­klju­ču­je Tri­fo­vić, uz na­po­me­nu da je ova knji­ga ujed­no i po­ru­ka ko­ja bu­di iz učma­lo­sti i le­tar­gi­je one ko­ji­ma je na­mi­je­nje­na, od­no­sno, ka­ko je re­kao, one či­ja je Ko­smet sud­bi­na.
Sti­ho­ve iz Dra­gi­će­vi­će­ve knji­ge na pro­mo­ci­ji u sje­di­štu „Sje­ver­ca” či­ta­le su pje­sni­ki­nje Ra­doj­ka Pe­trić Mu­go­ša i Lju­bi­ca Go­lu­bo­vić.
M.Jo­va­no­vić